Ustavnopravna pozicija prava na imovinu i prava vlasništva u Bosni i Hercegovini

Zlatan Begić, Sedad Dedić

Kao što se lična prava i slobode proklamovane i garantirane ustavima mogu ostvarivati tek kada zakoni i ostali akti regulišu lične slobode na način koji omogućava efikasno i potpuno ostvarivanje ličnih prava i sloboda u praksi tako se isto i kada posmatramo posebno imovinska prava garantirana ustavima, konvencijama, poveljama i zakonima ista mogu adekvatno ostvarivati samo onda kada nadležni organi donose zakone i ostale potrebne propise koji omogućavaju efikasno funkcionisanje ekonomskih procesa i razvijanje privrede, a da svaki propis i akt koji podriva ustavne garancije (alineja četiri i šest preambule Ustava BiH kao i članom II 3. k) i II 2. Ustava BiH)i efikasnost razvoja privrede konkurencijom propisa, te kontrolama i procesima preispitivanja ustavnosti biva usaglašen sa Ustavom, ali i potrebama tržišta., odnosno da bude usaglašen sa ustavnim garancijama.

Ustavnopravna pozicija prava vlasništva je jedna od značajnijih odrednica po kojoj se ekonomski sistemi razlikuju. Stoga, proces tranzicije u kojem se nalazi i Bosna i Hercegovina je neizostavno povezan sa definisanjem ustavnopravne pozicije prava na imovinu u skladu sa zahtjevima tržišnih ekonomskih sistema. Ovaj rad razmatra normativno stanje i značaj ustavnopravne pozicije imovinskih prava u Bosni i Hercegovini za ostvarenje ovog važnog segmenta ljudskih prava za bolju ekonomsku perspektivu. Obrada ovog pitanja je tretirana i kroz predstavljanje nekoliko komparativnih primjera značaja odnosa države i pravnog sistema prema imovinskim pravima. Ustav BiH je alinejama 4. i 6. preambule Ustava BiH definisao poziciju pravnog sistema BiH prema ovom pitanju. Naime, proglašenje privrednog rasta ustavnim ciljem, a zaštitu privatnog vlasništva i razvoj tržišne privrede okvirom za ekonomski razvoj karakteriše normativno snažnu opredijeljenost pravnog sistema Bosne i Hercegovine za razvoj svih potrebnih uslova za što kvalitetnijim ostvarivanjem imovinskih prava. Dakle, ne samo da se radi o garantovanom pravu nego navedena norma daje i obavezu proaktivnog rada nadležnih državnih organa na pružanju optimalnog okvira i ambijenta za ostvarivanje imovinskih prava, a što bi bilo svrsishodno upotrijebiti kroz redovnu kontrolu ustavnosti svih administrativno pravnih rješenja koja ometaju ostvarivanje ovog prava u skladu sa najnovijim rješenjima naprednih država. Ovakvim djelovanjem bi se u praksi ostvarila Ustavna garancija ljudskog prava na imovinu u BiH i obezbjedio bi se povoljniji poduzetnički ambijent, a time i napravio dodatni korak ka zadržavanju postojećih investicija i privlačenju stranih direktnih ulaganja. Navedeno je posebno važno zbog činjenice da su integracijski i globalizacijski procesi svakoj državi u svijetu danas nametnuli konkurentski pritisak za stalno popravljanje i unapređenje pozicije imovinskih prava, a u cilju zadržavanja postojećeg i privlačenja novog kapitala neophodnog za opstanak u nemilosrdnoj tržišnoj utakmici i stalno rastućim potrebama modernog društva.