Pravo na slobodu udruživanja i Zakon o radio-amaterizmu Republike Srpske
Faruk Đozić
SUMMARY
Prema Ustavu Bosne i Hercegovine, i prema Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja su grupisani zajedno. Po svojoj prirodi ta dva prava su isprepletena i zajedno sa slobodom izražavanja smatraju se osnovom za funkcionisanje pluralističkog i demokratskog društva. Historijski gledano pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja su se razvijali paralelno. Prvo kao pravo radnika na proteste za bolje uslove rada, a drugo kao pravo radnika na formiranje sindikata radi osiguranja njihovih stečenih prava. Iako sama konvencija ističe sindikat kao oblik udruživanja u definiciji slobode udruživanja, ono nije ograničeno samo na taj oblik udruživanje već ono može biti u obliku organizacija civilnog društva, klubova, zadruga, nevladinih organizacija, vjerskih udruženja, političkih stranaka, fondacija itd. Sloboda udruživanja, predstavlja pravo individue ili grupe, fizičkih ili pravnog lica da se udruže sa drugima, bez ometanja od strane države, na kolektivno izražavanje, promovisanje, traženje i odbranu zajedničkih interesa. Radi se o kvalifikovanom pravu tj. javna vlast može ograničiti uživanje slobode udruživanja ako je u interesu šire zajednice ili zaštite prava drugih. Ovim radom ćemo detaljnije obrazložiti dostignuća prakse Evropskog suda za ljudska prava u interpretaciji slobode udruživanja te ih suočiti sa zakonskim rješenjima Zakona o radio-amaterizmu Republike Srpske te pokušati dati odgovor da li se navedenim Zakonom krši Ustav Bosne i Hercegovine, tačnije da li se ugrožava pravo na slobodu udruživanja garantovano kako Ustavom države Bosne i Hercegovine tako i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama.
150413_422 - 438.pdf
- 1.01 - Izvorni naučni rad
