Neki aspekti prava na pristup sudu, kroz prizmu prava na zastupanje u građanskom sudskom postupku

Amela Kečo

Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (u daljem tekstu: Evropska konvencija) u članu 6. daje garanciju prava na pravično suđenje. Ovim članom utvrđeno je načelo vladavine prava na kome se temelji demokratsko društvo, te istovremeno ukazano i na nezaobilaznu ulogu koju imaju sudovi u sprovođenju pravde. Članom 6. Evropske konvencije se garantuju procesna prava stranaka u građanskom parničnom postupku, kao i prava optuženog u krivičnom postupku.

Iako član 6. stav 1. Evropske konvencije garantuje “pravo na sud”, ovom odredbom nije direktno zajemčeno i pravo na pristup sudu. Stoga je pravo na pristup sudu izvedeno, implicitno pravo, utemeljeno i bogato praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud). Prema stavovima Evropskog suda nezamislivo je da se Evropskom konvencijom daju procesne garancije, a da najprije nije datа garancija onoga što omogućava korištenje tih garancija. Pravo na pristup sudu je najznačajniji aspekt prava na pravično suđenje i ono je pretpostavka svih drugih garancija propisanih članom 6. st. 1. Evropske konvencije.

Pravo na pristup sudu iako nesporno, nije apsolutno pravo, što znači da je državama potpisnicama Konvencije ostavljeno na slobodno određivanje modela po pitanju ograničavanja tog prava. Ovo svakako ne znači da je nacionalnim zakonodavstvima ostavljena potpuna sloboda u pogledu ograničavanja tog prava.

Kako bi se član 6. Evropske konvencije primijenio u građanskom postupku, odnosno kako bi se Evropski sud upustio u razmatranje navoda podnosioca predstavke i izraženim stavovima po pitanju eventualnog kršenja konvencijskih prava, neophodno je utvrditi postojanje određenih pretpostavki. Najprije je nužno utvrditi postojanje spora oko nekog prava ili obaveze, prava ili obaveze moraju imati osnov u nacionalnom zakonodavstvu i u konačnici takvo pravo ili obaveza moraju biti građanske prirode.

S obzirom da pravo na pristup sudu predstavlja složen korpus prava, ovaj rad je fokusiran na neke aspekte prava na pristup sudu kroz prizmu prava na savjetovanje, odbranu i zastupanje u građanskim predmetima Evropskog prava, te će se u tom smislu analizirati savremeni pozitivnopravni akti, prvenstveno član 6., stav 1., te stav 3. tačke (b) i (c) Evropske konvencije i način poštivanja, odnosno kršenja ovog člana u nacionalnim pravnim sistemima država potpisnica Evropske konvencije sadržanoj u praksi Evropskog suda.