Osnovne krivičnopravne konsekvence korišćenja veštačke inteligencije u kriminalne svrhe

Milan Škulić

Veštačka inteligencija je poslednjih godina doživela ogromnu ekspanziju, a očekuje se da će njen razvoj u narednim godinama biti i značajno ubrzan, te da će različiti oblici veštačke inteligencija svoju primenu naći u veoma raznovrsnim oblastima. Svakako se može očekivati da će se određeni oblici veštačke inteligencije koristiti i u kriminalne svrhe, odnosno radi činjenja krivičnih dela. Iz toga mogu proizići različite krivičnopravne konsekvence, a najkomplikovanije pitanje će biti skopčano sa određivanjem oblika odgovornosti za krivično delo koje je samostalno izvršio određeni oblik veštačke inteligencije. Ovo će biti posebno interesantno i značajno kada se radi o militarizovanim formama veštačke inteligencije, poput raznih vrsta dronova koji se već sada koriste u aktuelnim ratovima i oružanim sukobima. Krivičnopravna analiza koja se tiče takvih sredstava može se odnositi i na druga konceptualno i suštinski slična borbena sredstva, poput „podmornica – dronova“, „brodova/čamaca dronova“, „oklopnih vozila/drugih vozila – dronova“ itd. Pored toga, ova analiza se može ticati čak i „vojnika -dronova“ – kao posebne vrste „robota i vida veštačke inteligencije, što je još uvek, bar donekle u domenu naučne fantastike, ali je vrlo verovatno, praktično izvesno, da će nam budućnost i to doneti. Takva sredstva se za izvršenje krivičnih dela mogu koristiti i u uobičajenim životnim okolnostima, dakle ne isključivo u ratovima i oružanim sukobima. Sve dok je čovek taj koji upravlja konkretnim militarizovanim oblikom veštačke inteligencije, to ne dovodi do većih krivičnopravnih problema, jer je tada sam čovek učinilac konkretnog krivičnog dela, a oblik veštačke inteligencije, poput drona/besposadnog vazduhoplova i sl., predstavlja puko sredstvo izvršenja krivičnog dela. Međutim, u nekim situacijama, što je verovatno stvar već bliske budućnosti, moguće je delovanje i potpuno autonomnih vidova militarizovane veštačke inteligencije, koji bi postupali samostalno i nezavisno od neposrednog uticaja ljudi koji su ih kreirali, što dovodi do potrebe razvijanja i novih koncepata krivične odgovornosti za takve situacije. U određenim situacijama bi primenu mogla imati krivičnopravna koncepcija o posrednom izvršilaštvu, koja ipak najčešće ne bi bila sasvim adekvatna jer neposredni izvršilac ne bi bio čovek, odnosno ljudsko biće. Čini se da bi se ovaj problem najadekvatnije mogao rešiti proširivanjem koncepta komandne odgovornosti i na ove situacije, što bi zahtevalo odgovarajuće zakonske promene, odnosno svodi se na ideju u de lege ferenda smislu.